Географска карта - Копаоник (Kopaonik)

Обронци Копаоника, поглед са видиковца на магистралном путу 207, Рашка-Брус Копаоник (познат и као Сребрна планина) је највећи планински масив у јужној Србији који се пружа од северозапада ка југоистоку дужином од око 75 km, досежући у средњем делу ширину од око 40 km. Један његов део је заштићена зона под именом национални парк Копаоник у оквиру кога постоји већи број заштићених природних целина, а на њему се налази и највећи скијашки центар у Србији. Његов највиши врх је Панчићев врх са 2017 -{m}- нмв. на коме се налази маузолеј чувеног српског природњака по коме је добио име, око кога се налази база војске Србије. Цео масив је добио назив по великом рудном богатству које је на њему експлоатисано још од средњег века, а на његовом ширем простору је смештен читав низ културно-историјских споменика из периода од XII до XV века. Захваљујући развијеном туристичком центру са савременим хотелима и пратећим објектима, Копаоник представља једну од најпопуларнијих туристичких дестинација у Србији.

У грађи Копаоника учествују све три групе стена. Његово језгро сачињено је од интрузивне масе тоналитског гранита, кога од серпентинске масе одваја зона шкриљаца. Меридијански правац пружања гранитног језгра одредио је и правац пружања главног била Копаоника. У састав ове планине улазе још андезит и дацит, изливне магматске стене, односно кречњаци и пешчари, који се према начину постанка класификују као седиментне стене. Најважније руде Копаоника налазе се у поменутим изливним магматским стенама.

Ранији назив највишег врха био је Суво Рудиште, а потицао је од многобројних рудних жица које избијају око њега. Ово је био један од бројних топонима који указују на рудно богатство Копаоника.